Srpski književni glasnik

98 Српски КЊИЖжЕВЕИ ГЛАСНИК.

Као што се види, чист опис. М, узгред буди ре: чено, какав опис!

(Ја, наравно, говорим о француском оригиналу, а не о српском преводу. Овакве је ствари немогуће преводити. Сувише је тешко дати тачан превод; скоро исто тако тешко, дати леп превод; а безмало је немогуће дати превод и тачан и леп. Прозни превод, осим тога, и кад је највернији и најлепши, остаје далеко иза свога угледа; без „крила“ стиха и шаренила слика, прозни превод пузи безбојан по земљи, као сенка лепе тице која са својом сенком лети упоредо, али високо изнад ње у светлости и плаветнилу. Ја, у осталом, нисам ни тражио леп превод, но само тачан; и дао сам га само примера ради. Даље наводе нећу преводити).

Други један карактеристичан сонет Хередијин је Ге Затоигаг! („Самурај“, то јест члан ратничког реда у Јапану). Он гласи:

ће Затопга1 Рап дојећ Фан 1тојапЕ Ја зопоге ћтуа, А Тгауегз 15 ђашђоцз !геззех еп Ппе аге, ЕПе а уп, раг Ја расе ећђјошавап(је еј рате, 5 ауапсег је уатапепг дале хоп атопг геуа.

С'езЕ ћи. Зађгех ап Папе, Геуепба ћацше, 1 уа. Ба сотдеНеге гопсе еђ Је јапа есагаје Сопреп! Гагтиге хотђте, ег, зиг Гераше, есјаје ће ћазоп де Нтеп ећ де Токопсалма.

Се Ђеац спеггег уп де Јатез ег де радпез, 5опз Је ђгопхе, Ја зоје е Је ђгШап(ез Јадцез, Зетђје пп сгизбасе пој, ојеапбезацџе еђ уегтеп.

П Га упе. ИП зопћ дапз Ја ђатђе ди таздапе, Еб зоп раз рјиз ћаш Тан гећиге ап зоје! Гез ФЧепх апгеппез Фог фш ггетћјепЕ зиг зоп саздие.л

1 Расејаним прстима додирујући звучну тамбурицу, — Кроз танко испредене бамбусове трске, — Она спази, на равном, сунцем преплављеном жалу, — Како јој се приближава победилац о коме је њено срце снивало.

Он је. Сабље су му о бедрима, у подигнутој руци лепеза; — Цр.

. Ј