Srpski književni glasnik

| | |

ХОСЕ-МАРИЈА ДЕ ХЕРЕДИЈА. 29

Опет опис, опет слика; и таман толико покрета да слику мало оживи; радње нема.

Такви су и остали. Ево преко реда неколико. У одељку Грчка и Сицилија, у сонету Немеја, Херкул је у оближњој шуми убио огромног лава који је целој Не. меји задавао страх и трепет. Али један пастир, на свој ужас, опазио је у сутон да се на ивици шуме помаља страшно чудовиште: — то је био Херкул који је главу и кожу лавову метнуо себи на главу и на рамена. — У Кеншаврима и Лапишима, Лапити светкују свадбу свога краља Пиритоја. На свадбу су позвани и полу-људи полу-коњи Кентаври. Бесни и пијани, у по гозбе, нападоше на младу и девојке; и онда настаје страховито ограшје: столови се преврћу, звони оружје и топот од копита, у урнебесној граји. „Тада се диже онај поред којега и највећи изгледа кепец“, — Херкул...

Е6 Фап ђоџе де Та заПе пптепхе а Гаште ђоце, Потарје раг Гоеп (еггћје оп Ја сојеге ђоце, ће Тгопреац топа ценх еп гепасјап! гесшел

— У сонету Бежање Кеншавара, Кентаври беже, „пијани од крви и беса“, своме кршевитом уточишту. Под њиховим ногама промичу змије, гуштерови, ровови, бујице, дубраве У бежању —

Рагоја, Гип дез Гпуагд5 де Та Гагопеће ћагде Зе сађге ђтизапетеп(, зе гегопџтпе, гестагде, Еб гејое Фил зеш ђопа Је Ггагегпе! ђегап;

вена врпца и скрлетна ројта — Пресецају тамну оклопину; а на рамену се сија — Грб Хизена и Токугаве.

Овај лепи војвода обучен у плоче и шљоке, — Под својом бронзом, свилом, и сјајним лаком, — Личи на огромног црног и црвеног рака.

И он је њу спазио. Насмешио се кришом под својом брадатом обравином, — И кад пође бржим кораком, на сунцу се засјаше Она два златна пипка која дркћу на његовом шлему.

' И с једнога краја огромне дворане на други, — Савладан страшним оком у коме пламти гњев, — Чопор ужасних Кентавара, фрчући, полако уступа.