Srpski književni glasnik

СТАРИ БЕОГРАД.

ПОСТАНАК И РАЗВИТАК СРПСКЕ ВАРОШИ И КУЛТУРЕ И ДРУШТВЕНЕ ПРИЛИКЕ У ЊЕМУ.

(1820—1 556)

.

Модерне вароши немају зидове и шанчеве као што су их имали вароши још на почетку прошлога века. Зато је наша млађа генерација навикла да говори и о Београду само као о вароши, докле се тврђава или град сматра као неки засебни део вароши, као нешто што управо и не спада у варош.

Некада је то било другојачије. Београдски гради београдска варош били су свагда нераздвојни. Чаки римски Кастел. У тојдипшт имао је своју цивилну варош. Граг и варош били су једно те исто. Још у доба, кад су Београдом владали Византинци и Мађари, знало се за варош и за тврђаву, који су подједнако били опа. сани зидом и шанцом.

Деспот Стеван Лазаревић утврдио је и варош и град, а у доба кад је Београд био под мађарским краљевима, од деспотове смрти све до освојења тврђаве под султаном Сулејманом 1521, варош је била у дољнем граду.

Турска владавина изменила је из основа физиономију наше данашње престонице. Изван тврђаве и око ње од Саве па до Дунава беше се развила нова варош, али су зато ипак и град и нова варош остали једна целина. И град и варош били су опасани зидовима и шанчевима. Све што је било у њима звало се Београд; све

3 | у -4 3

« а а >"