Srpski književni glasnik

| СтТаРИ БЕОГРАД. 47 што је било ван зидова и шанчева, била су само предграђа, махале и села.

Тако је то било под Турцима, па је тако осталом кад су хришћанске војске држале Београд.

Принц Јевђеније стегао је Београд још јаче и опасао га панциром од бедема, бастиона и кгпија, којима се траг још и данас познаје.

Београд је тада био град са два одељења и са два утврђења. Кад се к томе дода и стара циркумвалациона и контравалациона линија, коју је народ после Лаудонових ратова назвао Лаудоновим шанцем,ачији се остатци још и сада виде са обе стране смедеревског друма, онда се слободно може казати, да је Београд у то доба имао трострука утврђења.

Ова јака варошка утврђења, која су окружавала варош од Савске или Шабачке капије на Сави до Вишњичке или Темишварске капије на Дунаву, порушена су 1789 и 1740 године од ћесарске војске, која их је и саградила, јер је тако гласила једна одредба Београдског Мира, који је закључен 1739 године између цара Карла М] и Порте, а после којега је царска војска напустила Београд и Србију.

Бастиони и бедеми око вароши, саграђени од цигље и тврдог камена, по систему тада чувеног фортификатора маршала Вобана, разваљивани су барутом. Ни камен на камену није остао. За неколико месеци нестаде утврђења која су годинама грађена и прогутала милионе. Само је остала тврђава — наш данашњи. град — а остале су, сасвим случајно, и капије, међу којима је највећа и на · солиднија била Стамбол-капија, коју старији Београђани још памте. Тамо, где су некада били бедеми и бастиони, остадоше брежуљци и насипи, а испод њих зјапиле су јаруге и рупе, које су пређе служиле као шанчеви, те у које се сливала вода са свих страна и стварала баре и ритене, које су још пре педесет година Београду давале на тим местима изглед једне неуређене и забачене вароши.

Заузевши Београд, Турци су насипе и шанчеве где