Srpski književni glasnik

48 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

где поправљали, снабдели их палисадама, те тако створили нову одбранбену лцнију, која је, као и пређашње, опасивала варош од једнога краја на други.

Ова нова турска утврђена линија, која је постала .

од остатака старих аустријских утврђења, пружала се од Сава-капије, више данашње Царинарнице, па преко Варош-капије и Стамбол-капије до Видин-капије на уласку данашње Душанове улице, и даље до дунавске обале. Ова линија се звала шанац. И народ и Турци сматрали су Београд као утврђену варош, као варош у шанцу.

Изван шанца на Сави биле су још за време Лаудоновог рата такозване „каване“ на Лиману и испод да: нашњег Зеленог Венца, као и испод данашње Абаџијске

Чаршије и око вазнесенске цркве, где је за време ћеса-

реваца од 1717—1739 била српска варош, живели су Цигани, а испред Батал-џамије, на смедеревском друму, између Марковог гробља и Источног Врачара, становао је сиромашнији српски живаљ, коме није било места у вароши. Ово мало српско подграђе звало се Махала Сава или Сава-Мала и имало је црквицу св. Софију.

Кад је Лаудон за време опсаде Београда разрушио ову малу, која је сметала његовим операцијама, простор испред вароши остао је чист.

А кад је Карађорђе 1806 опсађивао Београд, на овој чистини изван шанца, само је било неколико кућерака и колиба на Сави и у Палилули, а на самом улазу у варош испред Таш-мајдана стајала је Батал-џамија, а одмах до ње с леве стране, ту где је данас Краљев Двор, велика двоспратна кућерина, која је некада ћесаревцима служила као војна болница, а доцније Турцима као ма: гацин.!

Ето такав је изгледао Београд кад је 1806 постао

српска варош и кад је београдску тврђаву држала српска војска.

1 Срета Л. Поповић каже у својим успоменама, да му је отац, чувеви писар Лаза, о овом великом здању често говорио.