Srpski književni glasnik

Стари БЕОГРАД 49

Пошто су Срби заузели варош, они су се сасвим природно наместили у крају, који је за време Турака био најживљи. Главари становаху у највећим и најудобнијим турским кућама. Турске куће и турски плацеви продавали су се будзашто. Онда је на Дунаву, испод Јалије, био навоз за прелазак преко Дунава; главна чаршија била је од Дорћола па горе до Зерека. „Правителствујушчи Совјет“, Доситејева школа и куће Карађорђа и осталих првих српских старешина, биле су све на оном простору, који се пружа од данашње Кнез-Михаилове улице па до Душанове улице, измећу шанца и Калимегдана. '

Турци, заузевши Београд године 1813, продужили су живети и намештати се онако, како јеу Београду било пре за њиховога доба. И кад је Кнез Милош, после Другога Устанка 1815, почео управљати српским народом у београдском пашалуку, онда се и у Београду поче јављати нов живот, те се поче дизати и онај крај вароши у коме је дотле било само где-где хришћанских кућа.

Не могавши заузети оно што је било некада њихово на Дорћолу за Карађорђево доба, Срби су сегруписали око своје цркве и митрополије и око Варош-капије. Живећи на гребену, измешани с Турцима, они су се почели насељавати и градити куће изван шанца, и Варош-капије у Савском крају, и тако је мало по мало постајала варош на западном крају. Око цркве било је зграда, које су припадале: неке српској митрополији и цркви; неке цариградској патријаршији, а неке, као што се види из једнога писма Кнеза Милоша београд“ ском магистрату, и цркви Синајској на истоку.“

Стара саборна црква, чији се темељи налазе у темељима садашње саборне цркве, стајала је ту из доба ћесареваца под Јевђенијем.“ Она је тада зидана на исгом

'М. Ђ. Малићевић: Из својих успомена, 1895. 2 Милићевић. 2 Ср. Л. Поповић: Путовања по Новој Србаји, 1876.