Srpski književni glasnik

50 Српски Књижевни Гласник. месту и имгла је велико кубе. Храм цркве био је каси данас: св. Аранђео Михаило. Пре ње се помиње јесш старија = посвећена истоме свецу. Митрополит Мојсеј Петровић (7 1730), сахрањен је у стгрој српској цркви, а исто тако и митрополит Вићентије Јовановић (+ 1797), па су им кости доцније пренесене у Срем, и то онда

кад је Београд 1739 предат Турцима и кад је силан

српски свет, скупа с царском војском, напустио гради варош. Ова црква за време опсаде под Лаудоном много је страдала од топовских метака, па је затим по нужди оправљена, али без кубета. Била је дугачка и ниска, тврдо зидана, имала је леп иконостас са иконама просто израђеним, али богато позлаћеним и столове не само покрај зида, него и у средини цркве. При улазу у цркву код западних врата с леве стране био је гроб Доситеја Обрадовића с натписом, с десне стране гроб Петра Николајевића Чардаклије, који је као народни делегат 1804 године ишао у Петроград, а при крају цркве гроб чувеног Борђа Поповића Ћелеша, Милошевог драгомана и секретара, кога је босански спахија, Арнаутин, Дервиш Бешанић 1825 године убио у сред кнежева конака.

Преко пута од цркве, на месту, на ком је данас митрополија, био је господарски конак, повелика и лепо украшена кућа на два боја, у који је кнез Милош за време своје прве владе свраћао кадгод би долазио из Крагујевца или Пожаревца у Београд, и у којој је ! јула 1889 потписао оставку у корист свога сина Милана и отишао у Влашку. Овај конак је порушен заједно са старом митрополијом, када је 1847 године зидана зграда у којој митрополит сад станује.

Одмах до господарског конака била је стара митрополија. Имала је два спрата као и кнежева кућа. На горњем спрату је седео митрополит, при земљи су становали калуђери и момци.

Ова зграда постојала је још из турскога доба после

' Умро 1808 године.