Srpski književni glasnik

680 Српски Књижевни Гласник.

створ, у извесним периодама живота, у извесним годишњим сезонама, у развитку сваке генерације или у периодама живота, у извесним годишњим сезонама, у развитку сваке генерације или у периодским интервалама, мора да се бори против многобројних смртоносних напада. Жалосна је помисао на ову општу борбу; али — теши нас Дарвин — сигурни смо: да природни рат није бесконачан, да се у њему страх не осећа, да је смрт обично брза, и да надживљују и множе се она бића која су најснажнија, најздравија и најсрећнија.:

Ту неумитну и неминовну борбу за живот сматра Дарвин као врло благотворну; то сведоче и ове речи

којима је завршио своје дело о Постанку фела: „И

тако из природнога ратовања, из гладовања и из смрти излази непосредно резултат најдивнији, који можемо замислити: поступно стварање узвишених бића.“

Оваква „дивота“ није за цело, никаква утеха за нејаке и несрећне.

Већина присталица Дарвинових примила је теорију „борбе за живот“ као правило без изузећа, као гвоздени закон који се не може прекршити. Сем тога, они су појам те борбе обично сужавали, тако да се под њом већином разуме само непосредна, индивидуална борба за живот, и за место око трпезе. И ако је сам Дарвин већ с почетка наговештавао да се израз борба за живот и уништење које из ње проистиче може узети и у фигурноме, „метафорноме“ смислу, они су га већином у буквалном смислу примењивали.

И тако се цео органски свет приказује као љути мегдан, „крваво ограшје“, на коме у „неописаној погибији“ одскачу само поједине грозне слике: на пример, како лав и тигар цепају кајише с леђа срне и кошута и раскидају им тела на комаде; како курјак овце дави; како лија и јастреб живину конабе, и тако даље, и тако даље.

1 Дарвин: „Постанак фела“ 106, 107. или француски „Огсте дез взресез“ 79—80.

гз рагу и: Огете дез езресег, страна 506.