Srpski književni glasnik

БоРБА ЗА ЖИВОТ И УЗАЈАМНОСТ КОД ЖИВОТИЊА. 681

Од телесних особина код животиња, дарвинисти који пресудни значај дају само директној борби, истичу обично само оне особине које олакшавају једној животињи да другу што лакше удави, прождере, утамани. Тад се хвали: снажна чељуст, шиљат кљун, јаке канџе, дуги нокти, отровни зуби, хитре ноге за стизање и бежање, и тако даље.

Од умних особина истичу се поглавито: довитљивост, лукавство, способност за превару, претварање, препад.

Цео је свет само гладан и крви жедан; сви се створови боре међу собом и то без милости и без опраштаја. И онда се, наравно, мора рећи: тешко побеђенима!

Тако је узајамна борба за живот, по мишљењу њених претераних заступника, постала скоро једини фактор одржања и развијања и усавршавања животињских и биљних фела. Она је битни узрок што пропадају индивидуе, расе, феле, родови и племена. Другим животним погодбама сведена је улога на најмању меру.

Природно је што се против оваког претераног „дарвинизма“ убрзо јавио протест, који се у неким приликама окретао и против суштине теорије о трансформацији организама. И сам Дарвин у својој познатој књизи о „Пореклу Човека“, која је објављена двадесет година после прве, изјавио је: да пошто је прочитао Неги. лија штудију о биљкама и опажања разних аутора на животињама, а нарочито скорашња опажања професора Броке, он сада допушта да је у ранијим издањима своје књиге „О постанку фела“ и сувише моћи приписао утицају природног одбирања услед борбе за живот. Описујући, у истој књизи, разна животињска друштва, он добро примећује: да у њима нема међусобне борбе, већ кооперације, да узајамно помагање одржава и слабе и јаке особе и да најбоље напредује оно удружење у

1 Пагу: Тће ПезсепЕ ог Мап, страна 66.