Srpski književni glasnik

СТАРИ БЕОГРАД. 51

аустријске владавине од 17117—1738, јер пре ње, за време принца Јевђенија на том месту није било кућа, него је црква стајала у првом реду. Стара митрополија, она из аустријскога доба, коју је почео зидати београдско-карловачки митрополит Мојсеј Петровић, а зидање јој продужио митрополит Вићентије Јовановић, но која није довршена ни онда кад је у Београд дошао пећски патријарх Арсеније Јовановић Шакабента (1737), била је иза Саборне Цркве где је данас школа. Ову кућу, која је за оно доба била велика и лепо украшена, срушили су Турци.: По свој прилици да је баш у то доба грађена нова митрополија у турском стилу и да је отада служила грчким епископима као обиталиште. У њој је живео и први српски митрополит Мелентије до своје смрти.

У непосредној близини цркве, митрополије и конака била је и такозвана Народна Канцеларија, у којој су кнезови држали своје седнице и имали своје станове. Народна Канцеларија била је у оној старој кући до Богословије, у којој калуђери живе и у којој је 1833 године била смештена прва виша школа, којом је управљао Димитрије Исајловић. У истом реду кућа био је доцније и Магистрат, који се бавио судским пословима.

Око овога центра, толико значајног у историји препорађаја наше државе, груписало се српско грађанство и сав остали грчки и цинцарски трговачки свет у Београду.

Варош-катија, кроз коју је водио гут ка гробљу, које је било тамо где је данас Космајска и Бранкова улица, па даље к Зеленом Венцу и Топчидеру, Сава-ка“ пија, која је водила к обали, где су биле кафане за босанске лађаре и бостанџије, и к Лиману, у који су пристајале савске дереглије, постадоше од једном најживљи саобраћајни објекти у новој српској вароши, која је нагло напредовала и која се развијала упркос свима сметњама, које су јој чињене куд и камо више од Турака варошана (ерлија) него и од самих паша и њихових војника.

1 Види моје архивске студије на српском пи немачком језику. 4