Srpski književni glasnik

БОРБА ЗА ЖИВОТ И УЗАЈАМНОСТ КОД ЖИВОТИЊА. 683 у људском друштву, — био је један од првих, који је удружење индивидуа истакао међу најјача средства за одбрану, доказујући многобројним примерима да су усамљене особе готово осуђене на пропаст. По њему је индивидуална борба врло често узрок опадања и назатка како физичких тако и умних способности. Појаве које се увршћују у бурбу за опстанак поделио је Ланесан на три групе:

1, борба за живот, које може бити међу свима живим створовима;

2, лична конкуренција међу члановима једног друштва, која дакле може бити само код животиња које живе у друштвима;

3, социјална конкуренција, која се јавља у човечанству међ расама, народима и племенима, као и међу класама у једноме друштву.

Русију је дарвинизам с почетка већ преплавио; тамо су се нарочито дилетанти њиме одушевљавали. А ови су га већином узимали у скученоме значењу; то јест, да је његова битност у начелу „борбе за живот“, да је ова борба искључиви агент развића, да је свагда благотворна, јер тобож свагда води напретку.

Узалуд су стручни природњаци указивали на неоснованост овакога појимања природе; узалуд су и сами трезвени дарзинисти протестовали против вулгарна појимања борбе за опстанак. — Временом је, тек, и тамо моралала настати реакција, у виду умеравања и „модернизирања“ тесногрудог дарвинизма.

На супрот мишљењу, да је борба за живот главни фактор одржавања и развића животиња, руски зоолог Кеслер, године 1880, истакао је начело узајамне 10моћи као природни и општи закон у већој мери или бар у толикој мери у колико је „закон“ и борба за опста-

ГА, де Гапеззап: Га 1ше рапог Гехгепсе, Веуџе зејеп пе 1903, 1 страна 392, 398.