Srpski književni glasnik

684 Српски Књижевни ГЛАСНИК

нак. Ово је мишљење нашло доста присталица у Русији, али се мало знало и ван ње, док се за њега у енглеској књижевности није заузео руски кнез Петар Кро. поткКиИнН.

Када је Хексли, тај најважнији и најдаровитији дарвинист у Енглеској, објавио свој манифест о „Борби за опстанак и њеном утицају на човека“, Кропоткин је кроз један енглески часопис напао на брутално поимање борбе за опстанак. Не таква борба, вели он, већ узајамно помагање јесте највећа и најглавнија полуга за развиће животиња и људскога рода. Да би ово правило доказао, он је израдио ових пет студија о узајамној помоћи 1, код живошиња (1890); 2, код дивљака (1891); 3, код варвара (1895); 4, у средњевековном друштву (1894); и 5, код модерних људи (1896). За тим је све те студије скупио у књигу: Узајамна помоћ као факшор разваћал коју препоручујем нарочитој пажњи вашој, јер ћете у њој наћи изобиље интересних података за тачну пред“ ставу о животу животиња и људскога рода и веру у урођену доброту и сјајну будућност човечанства, — која ће вам бити пријатна баш и ако се не слажете са антидржавним, политичко-социјалним начелима ауторовим.

У приступу ове књиге Кропоткин прича: како се, путујући по Сибиру, напојен теоријом Дарвиновом, изненађивао што нигде не виде трага неке грубе борбе међ животињама ; а врло често виде удруживање истих за заједничку одбрану од климатских непогода и од разних непријатеља. Видео је, уз то, врло многе примере узајамне помоћи; нарочито међ птицама и преживарима, када им се ваљало селити у удаљене крајеве. Врло је ретко видео случајеве праве борбе међ вишим животињама исте феле. Узајамно помагање запазио је баш тамо где

су животиње биле у највећем броју: с тога је закључио ·

да је узајамност, а не борба, од највећег утицаја на одр-

1 Мића] Аја а Еасјог ој Еуојшћоп уу Р.Кгоробк!п Гопдоп, 1902. Кеујзед апа сћеарег Едшоп 1904. — Ова је књига с енглескога преведена на више језика. |

! 5 3 Ј 3 | | 3 Ј

па љиљани.