Srpski književni glasnik

рта

ЗАГРЕБАЧКА ПИСМА. 691

схватам. Трговац обично слабо мари за робу, за коју се и публика не интересира, али тешко схватам, да инте лигентни књижар, који код нас живи, осјећа потребу упозорити на које ново књижевно издање, о којем њемачки листови сада много пишу, а не осјећа потребу прочитати и упозорити на књигу, коју је код куће нас издана. А таквих књижара имаде код нас више. Разумије се по себи, да овакви књижари нијесу потпора књижевности, да нијесу ни у роду с оним „промицатељима“ књиге о којима читамо у кореспонденцији наших препородитеља. Разумије се по себи, да се овакви књижари само ријетко одлучују, да буду и накладници. Чему» Он продаје школске књиге (ако му их колега дадне у комисију!), продаје писанке, оловке, листовни папир, разгледнице и још много таквих предуцета који одбацују далеко већу добит него књиге. Чему би онда новац. који је тако тешко заслужио продавајући нашим људима оловке, папир и пера, улагао у посао сумњиве вриједности 2 Али не само то. Он не увиђа потребу, да домаћем аутору пошаље на вријеме обрачун, да га извјести о прођи књиге, а досљедно тому ни да му пошаље паре за продане примјерке 5

Кад и онако није ништа продао...

А могуће је ипак неколико примјерака... Могуће... Но, он ће погледати. Дашто не сада, јер сада не има кремена — — —

Мислите ли да он тако поступа с књигама, што их повлачи из Беча, Лајпцига, Дрездена» Оно су протоколиране твртке. Онима мора слати обрачун. Иначе други пут не ће ништа добити. Али домаћи шаљу увијек, и шаљу колико год наручиш, и плате поштарину, и задовољни су с каковим год постатком, и што је главно чекат ће на обрачун и годину и двије године. А многи у опће заборави на обрачун. Шта, оно неколико примјерака... Али као што у многом другом, тако се и у томе

у посљедње вријеме догодиле неке промјене. Некоји 44%