Srpski književni glasnik

692 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

млађи књижевници издадоше неколико књига у властитој наклади, разаслаше их књижарама, пак будући да књижари „од великог посла“ не доспјеше саставити обрачуне, потрудише се они сами до књижара и бургијај лијево, бургијај десно — дођоше до неких резултата, који су били вриједни, да их се забиљежи.

На тај посао одлучио се Др. Дрекслер. Написао је у „Савременику“ чланзк у којем износи примјере нередног књижарског поступка, и — зло! Одмах се јавише. Један тражи изјаву, писмену, чврсту изјаву, да „оним“ мјестом својега чланка није мислио њега, други се пријети тужбом, а трећи је предао ствар одвјетнику и зове писца пред редовити, грађански суд. Међутим, најзанимивије је, да Др. Дрекслер није у свом чланку ниједнога књижара споменуо именом. Неупућен читатељ могао би помислити, да је Др. Дрекслер све оне ствари измислио. Али немир наших књижара доказује противно. И сада се очекује парница. Х

Тек није остало само код те парнице. Матица Хрватска сазвала је скупштину на којој се расправљало о нашим књижарским приликама, а Милан Марјановић покренуо је у својем часопису „Југу“ анкету о том питању. Иде се наиме за тим, да се оснује централни накладни

завод, који би преузео цијело пословање око распача- |

вања књига изишлих у приватној наклади аутора или књижевних корпорација. Када би се могло увести још и примјерну царину на стране (њемачке) књиге, онда би било прилично зајамчено, да ће домаћа књига барем у догледно вријеме порасти у цијени. Јер како је сада, није могуће конкурисати туђој књизи. По готово то вриједи за лијепу књигу. Не користи позивати се на патриотизам и правило „свој к свому“. Често пута није ни квалитета тако одлучна, као што је лијепа опрема, папир, штампа и цијена.

Друга књижевна парница, која се ваљда неће свршити пред грађанским судом, такођер је доста занимива. Струковни писац Др. Лозовина издао је у Матици Хрватској

У % ::