Srpski književni glasnik

ЗАГРЕБАЧКА ПИСМА. 693 повијест талијанске књижевности. О тој је књизи написао за „Савременик“ оцјену Хенрик Барић. Барић се мало бави у оцјени онаковим мјестима, која би могла занимати ширу публику за коју је Матица и издала Лозовинину књигу. Замјера Лозовини нетачност у изнашању дата, а мало или ништа не говори о духу којим је књига писана. Лозовина је ипак и на ту критику написао одговор, којега уредник „Савременика“ није ради опширности одмах приопћио.

Лозовина је међутим у томе, што је „Савременик“ донио управо Барићеву критику о његовој књизи опазио неки жалац. По његовом мнијењу уредник је „Савременика“ наручио у Барића критику, знајући да ће Барић о књизи неповољно писати, јер је аутор књиге Хрват. Разумије се по себи, да је „Савремениковог“ уредника Др. Ливадића оваково тумачење осупнуло. Нити је он знао, како ће Барић о књизи писати, нити је Барића у опће познавао донле. На један упит Д-ра Скерлића познаје ли он Барића, упитао је Ливадић Венцелидеса, који се тада налазио у Загребу и много радио за „Савременик“, познаје ли он Барића. Венцелидес бијаше пун хвале о Барићу, нашто Ливадић одговори Д-ру Скерлићу, а у исто доба замоли Барића нека напише за „Савременик“ оцјену. Треба наиме знати, да је код нас доста тешко наћи оцјењивача за струковна дјела и да у томе нема великог избора. Нити је Ливадић знао да је Барић Србин, нити се могао на то обазирати. Прије би се међутим могло закључити, да Ливадић није Барића сматрао Србином, будући да се уредник „Српског Књижевног Гласника“ за њ код њега приупитао. Знајући Ливадић Венцелидеса као доброга познавача далматинских књижевних прилика, могао је повјеровати Венцелидесовим ријечима по готово у овој згоди гдје се радило о талијанској књижевности којом се и Венцелидес много бави, а познаје и Лозовину и Барића.

Ради свега тога тешко се Ливадић снашао у ситуацији у коју је запао као Понције у Кредо. И ма да није