Srpski književni glasnik

694 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

иначе брз у преписци, одговарајући Барићу на неко писмо, изјада се крупним изразом на поступак Лозовинин, истакнувши, да се Лозовину хоће сакрити за Барићево Српство. Дотле је ствар прилично једнострана, али што се послије збило једва је вјероватно. Послије Лозовинина одговора на Барићеву критику затражи Барић мјеста у „Савременику“, да одговори на Лозовинин одговор. Видјевши Ливадић да би „Савременик“ на тај начин имао доскора постати органом Лозовини и Барићу, ускрати потоњему мјесто будући да сматра ствар свршеном. Али Барић сада изда брошуру и отштампа у њој и оно писмо Ливадићево, које није било намјењено јавности него само њему. Ну није остало само код те брошуре. И Лозовина, односно Гујић, изда такођер брошуру, оборивши се на Ливадића, „Савременик“, наше књижевне прилике. И све то након што је Ливадић Лозовини усмено разјаснио, како је дошло до Барићеве критике!

Да се ово догодило којем дневнику ради политичког чланка, ствар би се дала некако појмити, али када књижевник замјера књижевној смотри, што је донијела неповољну оцјену о књизи што ју је написао члан друштва чији је орган та смотра, кад се замјера уред. нику, што је о књизи коју је написао Хрват донио критику из пера Србина, онда је то већ веома значајно по данашње схватање критичарске слободе и — народног јединства !

Код нас се већ збио један такав случај у којем су чланови једнога друштва замјерили и казнили једнога члана, будући се усудио о њиховом раду неповољно писати. Али треба уважити, да су то били умјетници, увјерени хрватски умјетници, који нијесу могли појмити, да би нетко смио сумњати о квалитети њиховог рада, по готово кад тај исти човјек прима за свој посао награду од друштва којему су они а и он чланом. Ти су умјетници били увјерени, да њихов намјештеник смије само о оним умјетницима неповољно писати, који не спа-

2790 рта НИ У п | у

1

оу сте