Srpski književni glasnik

700 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

на својој редовној дужности у престоници; а Алимпије Васиљевић као члан владе пратити Кнеза.

После освојења Ниша Алимпије Васиљевић је био овлашћен, да, као министар уз Кнеза, у „ослобођеним пределима“ поставља државне чиновнике свих струка, сем војске, и да прима и Кнезу приказује народне де: путације из тих покрајина. „На репрезентацију“ било му је одређено 100 дуката. — „Када ми се нови срески и окружни начелници и судије ослобођених предела“, прича он у својим „Успоменама“, „пожалише, да немају никаковог канцелариског прибора, ја поручих, да се из трговине Јевте Павловића (из Београда) пошље прибор потребан за канцеларије ослобођених предела. Рачун за тај прибор износио је 94 дуката, и ја га исплатим из оног кредита од 100 дуката, који ми је на репрезентацију био одређен; а остатак од 6 дуката потрошен је на слатко, шећер, кафу и дуван, чиме су послуживане депутације, које су долазиле да их прикажем Кнезу“.

После рата, коме је резултат био проширење и независност Србије и Црне Горе, Алимпије Васиљевић био је постављен за члана државног савета, али и даље задржан у дужности министра просвете и црквених послова.

У јесен 1878 године он је путовао у Русију у повереној мисији. Том приликом Цар га је примио у нарочитој аудијенцији, па му казао да жели, „да се прва српска железница сагради помоћу Руских капитала, а под условима корисним по Србију“. По заповести царевој и Руски војни министар Миљушин саопштио је Алимпију Васиљевићу, да ће Русија потпомоћи Србију у грађењу железнице, коју, по одредбама Берлинскога Уговора, треба да сагради, па се споразумео с њиме о даљим корацима у питању о тој железници. –- Сем тога, „Добротворно Словенско Друштво“ било је за време рата послало око 500.000 динара Србији, не казавши: да ли као позајмицу, коју треба вратити, или на олакшање ратне припреме. Присуство Алимпија Васиљевића у Петрограду дало је прилику том Друштву, да се обавести

; 4 3 34 | |