Srpski književni glasnik

|" и ~ 6 : Х ВУ 4

~ –

ДАлИМПИЈЕ ВАСИЉЕВИЋ. 701

с њим о тој ствари, и оно је изјавило, да је поменуте новце послало као братски прилог на ратне припреме, а не као позајмицу, која би се морала вратити.

У Русији Алимпије Васиљевић је провео месец дана. Кад је полазио тамо, Кнез му је дао 100 дуката на олакшање путних трошкова. По повратку из Русије он је поднео поверени писмени извештаји о својој мисији; али ни једним словцем није тражио, да му се накнаде трошкови, него их је измирио из своје плате, у колико му није достизала она кнежева потпора од 100 дуката. Тако се тада поимаху државни интерес и патриотска дужност.

У почетку фебруара 1879 године беху послана из Петрограда четири инжињера у Србију, ради прегледа жељезничке трасе, коју је Понсен био обележио. Они су били приказани Алимпију Васиљевићу једним писмом руског војног министра, Миљутина, те су га посветили у поверену им мисију; а по извршењу те мисије, показали му извештај, који су били спремали за руску владу. У том извештају доказивано је, да би уз прву српску жељгзницу требало саградити још и једну пругу од Ниша до Дунава, ради везе са руским железницама преко Румунских. Потоњим увлачењем Србије у сферу аустријских интереса и утицаја учињен је крај Српско-Руском спора: зуму у питању о грађењу прве српске железнице, па и о извођењу жељезничке везе између Србије и Русије.

У току 1879 године Алимпије Васиљевић, Радивој Милојковић и ја били смо иступили из кабинета. Ну, у току 1880 године, кад је требало водити преговоре о шрговинском уговору са Аусшро- Угарском, ми смо поново ушли у кабинет, и остали у њему све докле либерална влада није поднела оставку (19 октобра 1880 године) са разлога, што није хтела пристати, да се суседној Дунавској Монархији учине уступке, које би врата Ср. бије ширимице отвориле економној и политичкој превласти те монархије о трошку народних интереса и права наших. —