Srpski književni glasnik

702 Српски Књижевни Гласник

У времену ратова за ослобођење и несависност није било могућно изводити просветне покрете у Србији, те и Алимпије Васиљевић није могао своје министровање у том времену обележити важнијим педагошким и школе ским реформама. Али, он је имао своје одређено мишљење о систему јавне наставе. Он је признавао да сваки грађанин има право да васпита своју децу у духу свог убеђења. Али, кад грађани повере васпитање своје деце држави, ова је дужна и власна, да бди над радњом школа и учитеља. Она не сме оставити игри случајности интелектуални развој народа; њој припада право контроле над извођењем и ширењем народне просвете; па на њој је и одговорност за јавну наставу.

У питању о настави у основним школама Алимпије Васиљевић је вазда заступао ова три начела: — начело бесплашносши, које отвара школу сиромаху као и богаташу, и ствара за свакога и све у држави могућност, да се користе основном наставом; — начело обвезности, по коме су родитељи дужни давати децу у основне школе, те по коме и школе и учитељи не само по имену, него и у делу служе народној просвети и општем напретку; — начело слободне савесши, које обезбеђује развитак моралних осећања независно од апстрактних теорија и нетолерантних аспирација.

У систему наставе у средњим школама Алимпије Васиљевић је ценио историјски значај и стварну вредност класичног образовања, које, кад одабраним примерима Грчке и Римске историје буди и развија свест о грађанским врлинама, може да припомогне одгајању виших духова и светлих карактера у народу. Али, он је увиђао и важност живих језика, нових литература, и напредног развитка природних наука и техничких знања. С тога је он био за поделу средњих школа на гимназије и стручне школе.

Мисао о оснивању универзитета, коју је Димштрије Машић у Србији први покренуо, делио је и Алимпије Васиљевић. Он се одушевљавао за универзитет као за