Srpski književni glasnik

АлимпијеЕ ВАСИЉЕВИЋ. 707

патриотским радом буде од користи по оба братска народа“.

На књижевном пољу Алимпије Васиљевић је, као и на политичком, развијао активност која није знала за умор и одмор. Прве књижевне покушаје своје он је отпочео био критичким прегледом школских уџбеника. У књижевној полемици он није волео околишне дискусије. Умео је да у неколико врста изложи главни проблем тако одређено и убедљиво, да брзо обезоружа свог противника. –- У низу научних радова његових, који су јавности предани, могу се као познатији поменути ови: — „Кратки преглед Хеглове философије“. — „О психолошким методама у Инглеској, Француској и Германији“. — „О логичним заблудама или привидним доказима“. — „О слободној вољи“. — „Одношај између физичких и духовних особина раса“. — „О границама знања“. — „Психолошке особине српског народа“. — „Психологија као наука“. — „Логика“. — „Историја образованости у Срба“. — „Руска граматика“. — „Три српска великана“ (Карађорђе, Милош и Вучић). — „Успомена на краља Милана“. — „О развитку уставне свести у Србији“. — У „Српском Дневнику“ у Новом Саду, у „Српским Новинама“ „у „Србији“, у „Српској Независности“, у „Новом Веку“ и другим слободоумним лисловима, Алимпије Васиљевић је написао небројне чланке, у којима је излагао своје мисли о политичким проблемима, и борио се за либералне реформе у Србији.

Историји српске књиге и науке остаје, да критички оцени књижевне радове Алимпија Васиљевића, а ја ћу да сврнем пажњу само на неколике главније мисли његове, које су ми из чешћих разговора с њим тачније познате.

Из руске духовне академије Алимпије Васиљевић је био изишао као хегловац. Ну, његов просвећени дух био је доступан сваком напретку времена и науке. Он се одушевљавао за научне истине и народну просвету, па је истрајно изучавао проблеме своје струке. Психичке феномене и законе он је испитивао у вези са физио:

45%