Srpski književni glasnik

708 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

лошким. Његови философски списи одликују се одређеним и јасним излагањем начела и мисли на основи позитивних знања. Систему метефизичког идеализма, коме је Кант својом трансцендентном логиком поставио основу, и који је Хггел у ширим размерама извео, он не пориче важност у питању о последњем узроку феномена у еволуцији света. Али, у изучавању стварне јаве, он не поставља себи задатак, да изучава и оно, што човечијем уму није дано да зна, него се ограничава на испитивање само онога, што може да се зна. Њему нису били незнани радови Огисша Конша, Џ. С. Мила, Херберта Спенсера, Бена, Вундша и других новијих писаца, који су примену закона мишљења оснивали на позитивизму. Он је проучавао и радове Дарвина и Брнсша Хекела. Пратећи покрет философских идеја са обзиром на напредни развитак природних наука, он је гледао на човека као на један део природе, у којој живи, и делио

уверење, да су и физички и психички феномени у једном.

истом смислу реални. Он је веровао у сугласност светског реда са основним логичким законима, са простог разлога што из даних светских појава могу да се изводе закључци, који: нису дани, али који могу да се овере. Закони мишљења били би према томе у неком смислу а рпот, у погледу на фактички свет; али је мисао на крају крајева само феномен одређене врсте, а логичка нужносш само специјални облик неодољивости или неизбежности. ГТојмови ш шеорије само су оруђа, којима човек тежи да контролише феномене и да влада њима. Уз пркос могућности да се моћи и подобности човека шире физичким и духовним оруђима, човеку се свет не отвара иза оне средине, или околине, у којој се он креће. Ту нема стазе, која би, као што неки идеалисти мисле, водила од критике ума ка метафизици бића. Разум је оруђе у служби живота. — Реалност у себи:и за себе не може се одредити; у своме изразу она је постајање. Питање је, да ли овај живот, на који се подупире реалност човека, треба појмити као неко космичко начело,

афке :: Милане а Ме да .

= "~