Srpski književni glasnik

АлиИМмПИЈЕ ВАСИЉЕВИЋ. 709

којим се свет разјашњује. Одговор на то питање јесте негативан. Појам о свету као да излази на идеју ограничавања научног испитивања, идеју којој нема правог места у метафизичкој сфери.

Философијски списи Алимпија Васиљевића нису на-

ењени само школи, него и читаоцима, који самостално и независно мисле и суде. Ту има живости у излагању _ факата и миспи, која може да забавља пажњу и ширег круга читалаца, него што их философски списи обично имају.

И на књижевном и на политичком пољу Алимпије Васиљевић је од почетка до краја своје делатности осведочавао здраву свест о патриотској дужности. Прилике, у којима је он живео, као да су судбом биле одређене, да га проведу кроз ступње интелектуалног развитка и научног усавршавања, који ће га приуготовити за вршење намењених му задатака.

У струји друштвеног живота нашег истичу се два идеала: један, по коме би нам била дужност, да предамо Србију нашим потомцима још и већу, и напреднију, и славнију, него што смо је наследили од наших јуначких предака; и други, по коме би разлози народне снаге џ величине и пашриошске дужности били утопистички, а лични иншереси и кошеријски ранчуни мерила практичне мудрости. Алимпије Васиљевић је био један од оних књижевника и државника, који се одушевљавају оним првим идеалом, те којима је задатак живота да раде, да се Србија и Српство подигну на што виши ступањ државног, народног и васколиког културног развитка и напретка. Књижевници и државници тог типа не престају водити рачуна о правим чињеницама народне снаге и величине. Они знају, да је народу куцнуо последњи час, кад изгуби поуздање у себе и веру у своју будућност, па допусти да се о трошку спштег интереса цепају народне снаге на котеријске таборе, који уздижу личне интересе изнад патриотских дужности; знају, да политички раскомадано Српство само стојичком истрај-