Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

РЕПРИЗА ФРАЈТАГОВИХ „НОВИНАРА“.

Како се ствари страховито брзо мењају и преиначују и, нарочито, како брзо падају величине, — то ми је била прва импресија када се завеса последњи пут. спустила да каже да се „шаљива игра“ Густава Фрајтага свршила. Овај век аутомобила и аеронаутике брзо живи. У току од педесет година направили смо скокове у уверењима у којима се ни сами не умемо да нађемо. Савременици из половине прошлога века, кад би били живи, зачудили би се ономе шта смо све ми учинили са њиховим идолима и „јунацима дана“. Ми смо „суптилни до парадокса“ и, како хоће Огист Анжелје, „тражимо ретке речи за ретке идеје“. Све оно што су они казали и ми имамо у нашој савести; али, на све то ми гледамо као на каквог мртваца, као на нешто што у нама лежи по закону инерције, и чему ми никако не желимо да дамо израза. Све оно што су они казали, и ми имамо у · нашој савести, али нас је стид да то и публици писмено кажемо. Они су то могли, јер су живели с људима који су били њиховога искуства. Ми данас, у врло младим годинама, преживимо то њихово искуство, и тражимо да идемо дубље у лавиринте људске савести. Из тих разлога, од њих ми поштујемо само оне видовите који су изражавали импресије које су још и сада на дневном реду; ове друге, ми откопавамо само из голе радозналости, да видимо какви су изгледали.