Srpski književni glasnik

|

ПозорИШНИ ПРЕГЛЕД. 718

Један случај те пуке радозналости, то су и Нови“ нари Густава Фрајтага. Некада су они, као и цело драмско дело његово, као и његови романи, и студије из области технике драме, били на великоме гласу. Густав Фрајтаг је био, по гласу историја књижевности, најбољи драмски писац свога доба (писао је другеи треће четврти прошлога века), а Новинари су му били најбоље дело. Шта више, било их је који су говорили да је то најбоља комедија из прве половине Деветнаестога Века, и других који су, говорећи о Новинарима, правили паралеле са Мином од Барнхелма, „првим и најбољим комадом из грађанскога друштва“. Оно, по чему се та комедија највише хвалила, то је оно што ми сада најмање можемо да видимо. Кажу, да је у њој било духовите ироније, а ми у њој нађосмо само нешто што би данас одговарало појму речи наивност; да сеу њој огледа писац који има инвенције, а ми се сетисмо Сардуа, и насмејасмо се; да му је потез у цртању карактера врло сигуран, „припремање радње“ и вођење радње виртуозно, и ми се латисмо ГЛрисних Пријашеља да видимо шта све то значе ти „шлагворти“; да му је, најзад, карактеристична особина и множина необичних детаља, што нас је јако наједило.

Него, да видимо оно што је главно, да видимо: „де доо! 1! гаон“. Шовинари имају тему која је отворена још у време римских асја Фитпа, ону тему коју су додиривали онако генијално и стари Витезови, и Плаутове комедије, коју је додирнула и Госпођа Жирарден у својој познатој комедији о новинарима, и која је отворена још и дандањи, у време најактивније штампе; у време када у свету излазе око сто хиљада новина у преко сто милијуна примерака; у време када је журнализам велика сила која „влада, суди, контролише, упућује, обара и подиже“. На сцени су, да почнемо историју, две редакције: редакција „Уније“ и редакција „Кориолана“; и два противничка табора: онај који је у првој, и онај који је у другој редакцији. Вођа првога је професор