Srpski književni glasnik

о + “

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

- _ Милутин М. Ускоковић: Дошљаци. Роман. (Српска Књижевна Задруга, 128) Београд, 1910.

За последње две године српска књижевност добила је три добра романа: /јауке Мва Ћипика, Нечисту крв Борисава Станковића и, сада, Дошљаке Милутина Уско-· ковића. И то је доказ снаге целог млађег приповедачког нараштаја, и један успех наше данашње књижевности.

Г. Милутин Ускоковић је почео писањем утисака, цртица и песама у прози; он је био оно што Хрвати зову „цртичар“. Две прве његове књиге /70д животом и Ртастепга опае, означавале су писца од талента коме само треба времена да се потпуно развије. У овом истом часопису, пре шест година, (1905, књ. ХУ), речено је поводом прве његове књиге: „Г. Ускоковић ће се, а пре а после, огледати на приповетци или интимном роману. С оном оштрином осећаја, јачином осећања и знатним способностима стила, он ће дати добра и трајна дела“. И одиста, Г. Ускоковић, један од ретких писаца наших који су посао озбиљно узели и систематски радили, стално и правилно развијајући се, са успехом се огледао на новелу, и ево га сада, у природној еволуцији свога талента, са једним овећим, занимљивим и значајним романом.

Дошљаци су књига која ће се много читати, и о којој ће се свакако доста писати. Тај роман има известан двојствен карактер, и према томе имаће две врсте читалаца, као што се може посматрати са два разна гле-