Srpski književni glasnik

714 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Олендорф, са потчињенима: Др. Конрад Болц, Белмус и Кемпе, и једна половина „јавнога мнења“. Вођа другог табора је, после мало разговора и нећкања у драми, пуковник Берг са потчињеним : Милер, Блумберг и Шмок, и друга половина „јавнога мњења“. Неутрална зона, они који не учествују политички у изборној борби, јер све се окреће око тога да ли ће Петар или Павле бити посланик, они, дакле, који имају да реше борбу која их се не тиче, то су: Пипенбринк, винарски трговац, Клајнмихл, грађанин и бирач, и његов син Фриц. Е, али да цела ствар не би била досадна, треба у комедију усути и мало љубави, и то приличну дозу. Да и ту празнину попуне, ту су Ида, кћи пуковника Берга, и „резонер“ и „ујак из Америке“ целе комедије, ујна Адеалида Рунекова. Наравно, Ида, као кћи пуковника Берга, треба да воли татиног противника професора Олендорфа, и она га воли; иначе, зашто би била потребна улога Аделаиде доброг анђела комедијер Али, сем тога, да би се Аделаида, још чиме занимала кроз сва своја четири чина, она треба, чежњиво и мистично, на начин Ибзенове Елиде Вангел, да воли, рецимо, Др. Болца; и она га воли. (О, старо и добро време наших дедова, како си наивно и неинтересантно!). Комедија почиње, и изборни бој се бије: уводни чланци кроз „Унију“ и „Кориолан“, говори, манифестације, агитовања: клевете, лажи, подметања... Пуковник Берг и професор Олендорф, као кандидати двеју струја, највећи су противници; пуковник Берг, чија кћи Ида воли професора Олендорфа, и професор Олендорф који воли Иду. Од љубави, наравно, што ће рећи од свадбе, не може бити ништа. Та пуковник Берг неће допустити да му се кћи венча за политичког противника, који је, уз то, и његов против-кандидат на изборима ! Него, стрпљења! Аделаида се Богу моли...

„Јавно мњење“ се, по пишчеву налогу, поделило равно у две половине. Ко буде имао већину, имаће је само са неколико гласова. Не треба бити много паметан, па се сетити да смо ми побројали неке лич-

Зла ну иза сљећ аивассал => Ари: