Srpski književni glasnik

Ро

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 733

Г. Петрановић је дао слику како је изгледала српска просвета пре Доситеја Обрадовића, испричао његово плодно борављење у Далмацији, извео главне његове идеје, и најзад дао ону језгровиту, лепим српским језиком писану његову Буквицу, према издању Севастијана Илића из 1830 године.

Могле би се учинити неке примедбе у поједино. стима, али оне не би умањиле вредност овој доброј, са убеђењем писаној, јасној популарној књижици, која је врло добро одговорила своме задатку. Њеној ваљаности доприносе слике, међу осталим и слике школе у Книнском Пољу где је Обрадовић учитељовао, и школе у Плавну,

_ где је писао своју Буквицу.

Г. Душан Ђурић је дошао на добру идеју дау виду приповетке, према Живошу и прикљученијама, исприча живот Доситеја Обрадовића, у главном до његова одласка из манастира. Он се добро користио његовом аутобиографијом, и наводио дословце из појединих места, нарочито диалоге. Исто тако писац се корисно послужио познатом књигом Г. Др. Тихомира Остојића Досишеј Обрадовић у Хоџову. Празнине које постоје у чињеницама Г. Ђурић је попуњавао својом маштом, и његово причање сасвим добро допуњује препричавања Аивоша џи прикљученија и податке о Обрадовићеву борављењу у манастиру који се налазе у књизи Г. Остојића. Као књига за децу Мали ђакон је врло згодна ствар, у свом роду толико ваљана да текст спасава бедне илустрације.

Јес,