Srpski književni glasnik

БЕРДЕ Ае

КЊИЖЕВНОСТ.

„ГРОФ ЂОРЂЕ БРАНКОВИЋ И ЊЕГОВО ВРЕМЕ“. — Српска Краљевска Академија издала је опсежну и ваљану књигу Г. Др. Јована Радонића: „Гроф Ђорђе Бранковић и његово време“ (Београд, 1911, 80, страна Х;, 776), О овом занимљивом човеку, „последњем деспоту српском“, чији живот је био као роман, који је једно време био оличење српске националне мисли у Угарској, који је први написао историју српскога народа и утицао јако на наше историчаре не само ХУШ века но и новијих времена — код нас се писало мало, и то у одломцима и без довољно података. Г. Радонић је сада, на основу многобројних нових докумената, после савеснога проучавања страних, код нас непознатих извора, написао велику монографију, за коју би се готово могло рећи да је дефинитивна, да није тако опасно помињати ту реч када се говори о људима и догађајима из прошлости. Књига Г. Радонића резултат је огромног труда, за који широка публика и не слути колики је, и даје не само живу слику Ђорђа Бранковића и објашњава постанак модерне српске историографије, но баца пуну и сасвим нову светлост на живот српског народа на крају ХУП и почетком ХУШ века. „Гроф Ђорђе Бранковић“ једна је од најлепших манифестација наше данашње научне активности, која је већ и на страни запажена и наглашена.

НАШЕ КЊИЖЕВНЕ НАРАВИ. — Бранково Коло је посветило четири своја броја спомену Доситеја Обрадовића, и у низу чланака које је публиковало има добрих прилога и празне плеве. На неколико места улучила се прилика да ми се кажу извесне нељубазности, и, преко своје навике и воље, ја сам принуђен у неколико речи одго ворити, не због мене лично, но да би се видело какве се навике одомаћују код појединих људи који код нас пишу.

Г. Милан Шевић, педагог, логичар, психолог, песник, приповедач, критичар, човек чија је свестрана некомпен-