Srpski književni glasnik

736 Српски Књижевни Гласник.

све то, и чему све то води То се мени лично дешавало и пре у Бранкову Колу, и изгледа да подмлађена и реформована редакција тога листа продужује ту стару традицију, којом се одиста не може поносити ! Ј. С

Г. Стојан Новаковић о В. Калају. –- Поводом посмртне књиге Калајеве о историји Српског Устанка штам · пао је Са. Новаковић веома значајну и занимљиву студију „Васкрс државе српске и његови историци“. Од особита је интереса почетак студије, где Новаковић износи различита гледишта на историју и где формулише шта је задатак научне историје. Друкчије гледиште на историју Србије има Србин, а друкчије Аустријанац и Рус. Србин гледа развој Србије у духу уједињавања, Рус посматра ствари више с верског гледишта, а Аустријанац заузима сасма супротно становиште српском. У том одељку говори Новаковић не толико као историк него као државник великога искуства, због чега је тај одељак од велике вредности. Прилазећи оцени књиге Калајеве, пружа Новаковић неколико веома занимљивих података из живота Калајева за време његова бављења у Београду. Значајно је даље оно место где је говор о Андрашијевој источној политици. По Новаковићу, Андраши је већ 1867 припремао земљиште за окупацију Босне и Херцеговине. „Ово је, вели Новаковић, једна лекција из које би се у Србији имало да научи много што-шта“. Разгледајући Калајеву књигу, Новаковић се нарочито задржава на преговорима међу српским устаницима и Портом 1806, који су код Калаја остали необјашњени. Сам Новаковић писао је раније о тим преговорима, те су његове напомене од велике вредности. Исто вреди и за партије где је говор о акцији Родофиникина. Али је најинтересантније Новаковићево цртање положаја Србије између две велике суревњиве силе: Русије и Аустрије. Студија Новаковићева не само да је ваљан прилог за новију историју Србије, него је драгоцен прилог за оцену Новаковића не само као историка него и државника.

Јузве

Поводом УМЕТНИЧКОГ ПРЕГЛЕДА. — Од ове свеске по“ чињемо доносити приказ Г. Митриновића о српској и хрватској уметности на Римској Изложби. Као што је толико пута овде наглашено, Српски Књижевни Гласник је једна слободна трибуна на којој људи који могу го: ворити казују своја лична мишљења о књижевности, науци, политици и јавном животу.

Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, Јован СКЕРЛИЋ,