Srpski književni glasnik

, Е

Радост ОМЕРА ГРБЕ. 739

дигнуте, узвијаху се и поиграваху попут веселих пламенова на дебелим буктињама. Неколике шеве запливаше кроз свјетлост и издигоше се у висину, а косовац један, поплашен, залепрша у оближњем плоту, искочи на грану и, љуљајући се, поче звиждукати.

–– Нос' те ђаво! — љутито узвикну Омер и баци неколико трешања према њему. — Бјежи!...

И, отеравши га, наузначке, подметну руке под главу и поче премишљати.

Поче у памети пребрајати све чаршилије, које га непрестано задиркивале, подсмијавале му се. Сваки пут, кад би наљегао испред њихових дућана, дозивали га они и питали шта је „у торби“, називајући му грбу торбом и указујући на њу. И нудили га да сједне с њима, да им каже кад ће се женити и коју ће дјевојку узети 2... Сви су знали да вјечито оптркује око дјевојака, да пристаје за њима вриштећи и шкргућући зубима, па га зато и питали. Напомињали му и сами имена неких љепотица и предлагали да их запроси. Чак су наговарали и неке дјевојке да се мало „нашале с њиме“, да га подраже. И чим би се он, Омер, приближио, извиривале су га иза каната, смијале се на њега, јављале се. „Опет си ти лијеп, Омере“ узвикнула би понека лукаво, и он је одмах застајао, осврћао се и, ширећи дугачке руке, приступао вратима и упуштао се у разговор.

=— Хајде нам донеси воде! — заповиједале би му.

Он је одмах ишао и доносио воде.

— Хајде купи ораха !

Одлазио је и куповао орахе.

И слушао све шта би му која заповједила и, пожудно их гледајући, стењао, кривио лице, комешао раменима. Затим је одмах питао једну по једну: хоће ли поћи за њега, одмах је просио. Хвалио се како има своју кућицу, свој виноград и своју башту; обећавао је слушати жену најпокорније и хранити је самим трешњама. Па опет га све одбијале, све му плазиле језике, гониле га.

47%