Srpski književni glasnik

Нума РУМЕСТАН. 158

чиновник тога завода, тако је његов долазак тамо био редован, и ако свакога јутра све тежи.

Чим би угледао велика врата на свод, њему би залупало срце. У дну ходника, видео се стари дом Ожеро, са његовим пространим двориштем, где су се већ сла· гала дрва за зиму, и великим степеницама, уз које се Валмажур с муком пео, праћен подругљивим погледима послуге. Све је увећавало његову забуну: сребрни ланци које су вратари носили око врата, качкете са златним ширитима, сви ови сјајни знаци власти који су га одвајали од његовог заштитника. Али он се још више бојао сцена код куће, и страшно намрштених Одибертиних обрва; и зато је увек очајнички долазио у министарство. Најзад се вратар смилова на њега и даде му савет да, ако жели разговарати са министром, оде на станицу Сен-Лазар, и да га чека пред полазакзвоза за Версаљ.

Он се упути тамо, и постави се као стражар у великој чекаоници првог спрата, која је сасвим особено изгледала пред полазак скупштинских возова. Посланици, сенатори, министри, новинари, левица, десница, све'странке — тискали су се овде, шарени и безбројни као плаве, зелене и црвене. објаве по зидовима, вичући, шапћући и мотрећи испод ока једни на друге; неко се издвајао у страну да се преслиша за свој данашњи говор; други, који је држао беседе само по ходницима, проламао је ваздух својим громким гласом који се у Скупштини никад неће чути. Северна и јужна наречја, разна мишљења и разне нарави, славољубиве тежње и сплетке, киптали су на све стране, у вреви ове грозничаве гомиле, и политика је овде одиста била на свом правом месту, у овом неизвесном очекивању, овој путничкој граји, одакле се човек, у одређени час, на један једини писак, отискивао преко шина које се губе у даљини међу сигналима и локомотивама, по колебљивом тлу пуном несрећних случајева и изненађења.

После пет минута чекања, Валмажур угледа Нуму

48