Srpski književni glasnik

Нума РУМЕСТАН. 757 почео изводити своје лудорије као прави лакрдијаш из талијанске комедије: са својим великим носем и танким уснама, мали, мршав и сав искривљен. Он је увесељавао све присутне госте својим лагаријама, подсмевао се добошу свога сина, због кога су у гостионици имали све могуће неприлике; јер Валмажур, очекујући сваки час свој први излазак пред публику, није престајао вежбати се, дубоко у ноћ, и суседи су се жалили против пискавих трилера мале свирале, који су им парали уши, и непрекидног бубњања, које је потресало степенице, као да је на петом спрату био смештен какав парни млин.

— Свирај ти слободно, говорила је Одиберта брату, кад би се газдарица жалила. Само би још то фалило, да човек у овом пакленом Паризу, чија ларма не да целе ноћи ока склопити, нема права да се вежба у своме свирању! И он се и даље вежбао. Али због тога им отказаше стан; а морати напустити овај Сомонски Пролаз, који је био тако чувен у Апсу, и који их је подсећао на завичај, изгледало им је као погоршање прогонства, као да иду још даље на Север.

(Наставиће се.) Алфонс ДОДЕ,

(Превео с француског МиодрАГ ИБРОВАЦ.)