Srpski književni glasnik

У ДУМНЕРЕ

Искићен сунцем, младошћу и снима, и с једним шумом веселим у души, кб млада гора коју сунце руши, сретох је једном ја на жаловима.

Врело ме љето пратило и плима опојна што ми сладосно пјенуши по мислима, по срцу, по њедрима, и тајна жеђ што сатире и гуши.

Сретох је топлу, мирисну; и када моја је рука превину и свлада, и пољубац зазвони сред тишине,

сва гора крај нас зашумори пла', пљескаше море с валовима као хиљаде руку дуго из даљине...

Мирко КОРОЛИЈА.

ђе