Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
У ДУМНЕРЕ
Искићен сунцем, младошћу и снима, и с једним шумом веселим у души, кб млада гора коју сунце руши, сретох је једном ја на жаловима.
Врело ме љето пратило и плима опојна што ми сладосно пјенуши по мислима, по срцу, по њедрима, и тајна жеђ што сатире и гуши.
Сретох је топлу, мирисну; и када моја је рука превину и свлада, и пољубац зазвони сред тишине,
сва гора крај нас зашумори пла', пљескаше море с валовима као хиљаде руку дуго из даљине...
Мирко КОРОЛИЈА.
ђе