Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
РАЂАЊЕ СУНЦА.
Одох у рано јутро и кб млади, несташни Сатир, сам, звиждећи страсно у липов лист, разбудих цвјеће красно, гору и сјене и вјетар што хлади.
Лиснато грање препуно птичади шумором, пјесмом поздрави ме гласно, и блага ласта одлећући ласно
таче ме крилом којим земљу глади.
Али кад исток започе да букти, и по мени, по дрвећу што слукти весели бљесак сипати се заче,
загрцах срећно кб да паде на ме хиљаду милих погледа, кб да ме хиљаду красних, жудних уста таче...
Мирко КОРОЛИЈА.