Srpski književni glasnik

РАЂАЊЕ СУНЦА.

Одох у рано јутро и кб млади, несташни Сатир, сам, звиждећи страсно у липов лист, разбудих цвјеће красно, гору и сјене и вјетар што хлади.

Лиснато грање препуно птичади шумором, пјесмом поздрави ме гласно, и блага ласта одлећући ласно

таче ме крилом којим земљу глади.

Али кад исток започе да букти, и по мени, по дрвећу што слукти весели бљесак сипати се заче,

загрцах срећно кб да паде на ме хиљаду милих погледа, кб да ме хиљаду красних, жудних уста таче...

Мирко КОРОЛИЈА.