Srpski književni glasnik

58 Српски Књижевни Гласник.

поезију узео врло озбиљно, —- у кратко једна од оних „криза младости“ о којима прича Г. Петар Одавић. Г. Ускоковић је у основу своме један сентименталац и елегијак, и његове прве књиге са свима оним карактеристичним, у исти мах и књишким и физиолошким песимизмом прве младости, носиле су црне корице, и његови први покушаји имали су наслов МогИшт и Кедијет. И ако је Г. Ускоковић загазио у живот, и ако се по струци бавио сувим економним студијама, ипак је поета код њега био јачи од социолога, лиричар од посматраоца, и место намераваног социјалног романа испала је велика елегична поема у прози. -

Дошљаци нису оно што би се по наслову могло мислити. То је просто историја несрећне љубави песника Милана Кремића. И овој књизи место тога социолошкога наслова пре би приличио какав поетичан наслов, као што су Проблгмашичне природе Шпилхагена, или ГЈесник и свеш Крашевскога, или Сањало Милорада П. Шапчанина, или на пример: ГЛесникова љубав! Цео роман је о Милошу Кремићу, и свуда, са сваке тачкеи на сваком месту, види се његова личност, његово поетски претенциозно и литераторски сујетно Ја. Остали дошљаци, бледи иу сенци великог Дошљака, заузимају скромна места статиста и хора, долазе само зато да би песник имао више рељефа, да би се над њиховим безначајним личностима јаче истицала његова поетична фигура. Остали дошљаци, цео проблем дошљаштва, толико је заборављен и одгурнут на страну, да су Дошљаци један егошичан роман у пуном смислу те речи.

И тај тип Песника изгледа мало застарео, и та сабласт из новела Богобоја Атанацковића прилично зачуђава у нашем интелектуалном и трезвеном добу. Ми смо

мислили да је и код нас легао у гроб романтичарски

Поета, женијални, богодани песник, лали бог у људске низине, створење више врсте које хоће да буде другаче од осталих људи, и које смртни људи, нижа раса и прашина људска, не разумеју! Гоеша није мртав, и ето га

М У, у А ЧИ сазрева Ааоје = „МЈа ара неа А АЊА ЊУ ај РУЉИВЕНААЕ Зарзин ан ~