Srpski književni glasnik

ЈЕДНА ЕНГЛЕСКА ПОСЕТА ЊЕГОШУ.

Поред своје познате маније да одржавају дуге и честе преписке са својим пријатељима, Енглези имају још и велику страст да остављају за собом многобројне Аутобиографије, Успомене, Дневнике или Сећања, или бар забелешке из којих ће какав професионални животописац (а њих је стотинама у Енглеској, и тај се занат, изгледа, добро плаћа) да састави две-три лепо штампане, бљештаво повезане свеске, са генеолошким таблицама, са неколико портрета у хелиогравури и предговором каквог чувенијег покојниковог пријатеља. Та несразмерно развијена врста књижевности, —- књижарства пре бисмо рекли, — која је до сада дала и неколико ремек-дела, и ако је доста често обичан акт породичног пиетета, од знатне је вредности за друштвену, политичку и књижевну историју не само Енглеске већ и других народа, паи нас Срба понекад. Да напоменемо само да је велики број енглеских дипломата који су играли активне улоге на Балкану, у Цариграду, Бечу и Петрограду, као и не мање велики број других путника, оставио за собом мемоаре, од којих неки свакако још леже у рукопису.

Приказујући нашој публици, већ од дужег времена, један део тих списа, Г. Др. Миленко Р. Веснић је показао довољно колико интереса, често неочекиваног, имају извесни од њих за нашу историју. Ја лично, нека ми се допусти додати, у својој Енглеској Библиографији о Источном Питшању у Европи (Београд, 1908), забележио сам прилично дугу листу тих радова и држим да је