Srpski književni glasnik

770 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

као прави Енглез коме је религија редовно духовно занимање, то је да из свега овога не треба извлачити никакве закључке о црногорској побожности. „Авај, Црногорци немају ни појма о вери за коју се боре. Неки су у своме хероизму просто вођени својом љубављу према Владици, други тим што су од малена запојени идејом да су Турци њихови природни непријатељи и да је заслужно дело истребити их“.

После овог увода, писац прелази на само путовање. „Имао сам срећу да упознам овај народ под врло повољним приликама. Посетиоци Црне Горе врло су ретки; у току последњих година била је свега једна група Енглеза пре нас.: Наше друштво било је многобројно, наставља он, и, заборављајући на краља Саксоније који је пет година пре њих посетио Петра П, примећује скромно: свакако, то је било најодличније друштво које је Владика имао прилике да угости. Оно се састојало од капетана и више официра једног енглеског ратног брода, и од два официра из аустријског гарнизона у Котору.

„Били смо радосни што ћемо својим очима видети предмет толиких чудноватих прича које су магловито биле допрле до нас. Ми нисмо били млади људи и најмања ствар није била довољна да нас изненади, али смо осећали да ће стварност учинити јак утисак на нас, само ако одговори своме гласу. Чудно је да се тако мало зна о овом народу и у самом његовом суседству — Крф, на пример, није удаљен ни пуне две стотине миља. Узрок је можда у томе што се Црногорци слабо виде изван њихове отаџбине и што их свет стално меша са Арбанасима. „Наше дивљење отпоче још пре но што уђосмо у ову фантастичну земљу, дивљење природној лепоти уласка у Котор. Бока Которска личи на Босфор и не одступа му много. Човек који није видео ни једно ни друго

1 Писац јамачно мисли на Лејарда и Митфорда, који су били на Цетињу 1839 године.