Srpski književni glasnik

780 Сепски Књижевни ГЛАСНИК.

видео ову лепу појаву: мој Шароња, који је био највећи и имао најдужи врат и рогове, извије врат и главу у вис па рогом закачи лиснату грану, повија је и снижава то: лико да је краве и јунадија могу језиком дотицати; и тако држи грану док ови лишће једу. То је он поновио преда мном неколико пута. Додаћу још да тај услужни Ша: роња није у овој групи имао ни родитеља ни потомка, и да је мирно трпео да се његовом услугом користи чак и његов такмац Милоња, који је био од њега снижи, краћег и дебљег врата и мањих рогова.

Ја верујем да се овакве сцене дешавају и код дивљих говеда, и то баш и гладних година. Да међ њима има сажалења сведочи онај случај у Тексасу кад су код смртно рањеног дивљег бивола, кога су ловци оставили да сутра дан однесу, преноћила два друга и бранили од курјака који га нападаху преко ноћ. (Висћпег с. 288).

Да међу говедима има узајамних услуга доказује и наша народна изрека: „редом се говеда лижу“. Лижу се, пошто се наједу, не само из милости него и ради чешања и чистоте тела. Лижу се узајамно; а ако који неби хтео да се одужује, друг ће га чешће рогом гуркати и опомињати на обавезу узајамности.

Друштвени живот са разним појавама солидарности развијен је и код других преживара, као анишлова, га“ зела, дивокоза, јелена, срна и тако даље. Служба сигур: ности њихових стада поверава се нарочитим стражарима. На опасним местима сви се за све показују забринути. Сирочад без родитеља прихвата се и одрањује. Рањену дивокозу главама помажу друге да се подигне и бежи. (Котапе5, 93). М игре и увесељења бивају у већим заједницима.

Највећа удружења се образују, канда, у случајима када травоједима ваља потражити нове области за попашу. Петар Кропоткин гледао је једну изванредну и огромну удружену селидбу срна из горње области Амура, — која је тада пре времена грдним снегом била

мАВа

па