Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 791

и Хрвата. Он је радио једну партију наше књижевности, која је најнепознатија и најмање обрађивана, једну партију чији писци нијесу добили ни једног новог критичког издања и, осим Матије Дивковића ниједне солидне монографије. У читавом том раду он је био упућен већином на себе сама и на наше колико оскудне толико и несређене библиотеке. То све треба нарочито имати на уму кад је говор о његовој књизи. Тим ће се разумјети и оправдати многе њене неравности и многе оскудице, и по том ће се опет моћи и требати право да цијене њене добре стране и општи позитивни утисак њезин.

Г. Прохаска је својој књизи дао широке перспективе. Схватајући своју задаћу тако да има да даде преглед развоја не само књижевности у појму белетристике, него књижевности у појму писмености у опште, он је у своје излагање унио потребне и корисне напомене о свима родовима те врсте. Тако је говорио о натписима нашим, о повељама, нешто о манастирским хроникама, о обредним књигама. Тим је дата једна занимљива основа за тумачење развоја праве књижевности и њених одношаја.

Све излагање Г. Прохаске има једну нарочито симпатичну и културну особину. Позната је ствар да Хрвати, и то и они који имају врло широке и врло напредне погледе, не могу да буду без извјесних националних претјеривања кад је говор о Босни и Херцеговини. Карактеристичан примјер за то даје хисторичар Фердо Шишић својом броширом „Нетсео-Возпа рпсодот апекајје“. Г. Прохаска је с пуним осјећањем мјере и са потпуним смислом за објективност, дао своје излагање према убјеђењу и према научној савјести. И ако је то иначе више него разумљиво, ипак заслужује да се истакне нарочито сад, кад страсти и опет узимају маха у просуђивању не само многих националних, него и научних питања.

У многим партијама, које је Г. Прохаска од основе израђивао сам, дао је он нових погледа и нових схватања, од којих су многа и тачна и добро уочена. Гако