Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 807

се види, са Г. Росандићем ишла у исту школу. Скулптурално схватање скулптуре са техником која излази из тога схватања одликује тај портрет, који осим своје скулптурне вредности, има довољно карактера да би имао и уметничку вредност. Само, овакав какав је, портрет није морао бити изложен, јер му је уметничка вредност непотпуна : он је у камену недорађен, и има да буде довршен. Г. Роксандић изложио је једно бронзано Изненађење, страх једнога дечка који је, купајући се, одједном спазио, испод себе, при стени, огромну корњачу, и, престрављен, укочен, затегнут, остао у пози у којој га је Г. Роксандић убронзио. „Он је учио у Риму, на жалост“ изразио се један талијански критичар о том Изненађењу. Ја не знам да ли је на жалост што је Г. Роксандић учио у Риму; јасно ми је, међутим, на први и сасвим општи поглед, да ова ствар није могла створити добри и заслужени глас Г. Роксандића као скуптора, још мање му га је учврстила, најмање га је повећала. Мени је несхватљиво: зашто она количина уметничке енергије која је бесмислено отишла на стварање ове безначајне композиције престрављеног дечка са корњачом, уместо да је отишла на какав морално дубљи предмет, на естетички сложенији, на скулптурно небаналнији. Својим Рибаром Г. Роксандић је показао своју крепчину и савесност и створио дело од талента и вредности; овим Изненађењем, ако је што показао, то је, након бољеги доброг схватања скулптуре у Робу и Рибару, једно рђаво схватање, и створио је дело без вредности; изван вредности уметничке, једну ствар слабу по изради, баналну по замисли, невредну да буде приказана по естетичком садржају. Зар на целом овом чудесном свету са толико борбе и болова није било једног достојнијег предмета пред Г. Роксандићемр Зар он свој таленат толико мало цени да је ту ствар спремио као докуменат свога талента 2 Г. Роксандић има много више талента него што га је унео у ову неуспелу ствар.

Г. Драгољуб Арамбашић је сликар по својој природи