Srpski književni glasnik

ли не ар =

МЕ

Ки а три.

Политички ПРЕГЛЕД. 811

да све немирне поданике враћају у Италију, ако би сазнали да имају какве везе са устаницима у Арбанији. Маћедонски револуционари, који су водили преговоре са вођама арбанаских побуњеника у Софији, на Цетињу, у Скадру, у Атини, у Италији, у Солуну, нису могли доћи до споразума са њима. У преговорима који су вођени између њих показало се одједном да се не могу споразумети, зато што се не слажу о томе које пределе обухвата Арбанија, а које опет Маћедонија. Арбанаски изасланици су тражили да у састав аутономне Арбаније уђу и они делови битољскога и солунскога вилајета, које су маћедонски револуционари из Софије сматрали као бугарске. Скопски санџак је био исто тако предмет за спор; докле су га маћедонски револуционари сматрали за чисто бугарски, дотле су га изасланици арбанаских вођа сматрали за предео насељен само Србима, Маћедонски револуционари су истакли за базу преговора не начело слободе него начело народности. Па, истичући такву основу за преговоре, што није први пут, показали су се опет мегаломани. Утврдило се оно што је два-три пута већу „Српском Књижевном Гласнику“ наглашавано кад је писано о бугарско-арбанаским односима: да се Бугари не могу споразумети са Арбанасима, зато што ће одмах поставити питање о Великој Бугарској. Васељенска Патријаршија је узела на себе иницијативу да приволе јерменскога патријарха и бугарскога ексарха да заједнички дејствују на Порти да се очувају досадање привилегије које су се тицале верскога интегритета Грка, Срба, Јермена и Бугара. После дугих преговора састављен је један протокол у коме се налази један споразум, по коме би све три самосталне цркве заједнички радиле код Порте увек кад се јави какво спорно питање између турске владе и једне од трију цркава, а питања се буду тицала школе, цркве, војне службе патријаршиста, екзархиста и Јермена, црквених и манастирских имања. У споразумни протокол је ушла и једна тачка о томе да се спорови између трију цркава