Srpski književni glasnik

ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ. 827

Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке Омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио ши. По овом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго по. нашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове „господин“.

Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на истом месту.

— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.

Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: тефериџ на Усековање.

То је био један дан о којем се дуго говори у напред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.

Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.

Народ се састаје у Ади. То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и по којом липом. У средини острва се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе „по плану“ са широком настрешицом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.

Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.

Било је много света. Свако се обукао што је могао боље. Чаругџијски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза. Цигани су свирали као без душе. Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички. Супленти из гимназије се кришом облизивали око женскиња. /Толицаја је држао батину „на готовс“ да интервенише на први немир. Кмет је гладио браду. Али је победу носио калфаСпасоје, који је био свуда и на сваком месту.

Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа