Srpski književni glasnik

ин

—————_

830 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

журни, ситни корак одјекну у ходнику. Она уђе, зрачнога лица. -

— Штета те прозор не гледа на улицу, рече она, скидајући огртач, на коме није било ни трага од кише... Могли бисте доле видети лепа кола која су ме довезла.

— Кола!... Шалиш се2

— И лакеје, и златне ширите... То је узбунило цео хотел.

И, док су они ћутали дивећи се, она им исприча,

"речима и покретима, цео свој поход. Пре свега, уместо

да тражи министра, који је никад не би примио, она је дознала адресу — лепим речима се све постиже — адресу госпођине сестре, оне високе госпођице што је са Нумом долазила у Валмажур. Она не станује у министарству, него код својих родитеља, у једном кварту са малим, рђаво калдрмисаним улицама које миришу на апотеку и које су је подсећале на завичај. То је далеко, и требало је добро угрејати табане. Најзад, нашла је кућу, на једном тргу окруженом ходницима на сводове, као Мали Трг у Апсу. Ах, добра госпођица! како је лепо примила, не гордећи се, мада код њих све изгледа врло раскошно: сјајна позлата по целој кући, свуда свилене завесе, закачене овако...

„О, добро дошли!.. Дакле ви сте у Паризу 2... Како то... Откада2“

Затим, кад је чула како Нума с њима поступа, одмах је зазвонила за своју гувернанту, — која такође носи шешир, — и све три су отишле у министарство. Требало је видети како им сви они стари безјаци полетеше у сусрет, клањајући се до земље и отварајући им врата.

— Дакле, ти си била код министрарг упита плашљиво Валмажур, кад се она заустави да одахне.

— Била, него шта!... Упитомио се он, те још како!.. Говорим ја теби, сметењаче, да треба госпођицу позвати у помоћ... Како је она брзо свршила целу ствар, без оклевања!... Кроз недељу дана приређује се велико музичко вече у министарству, да те прикажу дирскто-·