Srpski književni glasnik

шј Мег ја ,

~,

аб +

Нума РУМЕСТАН. 831

рима позоришта... А одмах затим, кврц-кврц, уговор и потпис.

И што је још најлепше, Госпођица је сада допратила до куће, у министровим колима.

— Ммала је вољу и да се попне горе... додаде Провансалка намигујући на оца и кривећи значајно своје лепо лице. ИМ старчево лице, са кожом испуцалом као сува смоква, збрчка се, као да ће рећи: „Разумем... ћути!“ Он се више није подсмевао добошару. Само Валмажур остаде сасвим миран, не разумевајући прикривену мисао сестрину. Он је мислио само на свој скори излазак пред публику, и, лаћајући се свога добоша, поче понављати све своје арије, праштгајући се, пред одлазак, убрзаним добовањем и низом пискавих трилера који су се разле гали кроз цео Пролаз.

УШ ПОДМЛАЂИВАЊЕ.

Министар и његова госпођа довршавали су јутарњи доручак у сјајној и сувише великој трпезарији на првом спрату, коју нису могли загрејати дебели тапети, централно парно грејање, ни задах обилнога обеда. Они су овога јутра случајно били сами. На јужњаковом столу, који је увек био пун, стајала је кутија с цигарама, шоља теја од врбене, који Провансалци пију место чаја, и дугачке кутије где су били поређани разнобојни листићи са именима сенатора, посланика, ректора, професора, академика, отменог света, свих редовних и ванредних го: стију минкстарских забава, — са неколико картона који су били већи од осталих, за повлашћене званице, на које се у првом реду полагало за „мале концерте“.

Док је Г-ђа Руместан прегледала картоне, заустављајући се код појединих имена, Нума је гледао испод ока, бирајући цигару из кутије, и вребајући на њеном мирном лицу какав знак неодобравања, какву замерку због овако на брзу руку састављенога списка.