Srpski književni glasnik

Уа

= ~

“»„

ума „ њи

рана мин Дуе

4. ~

АДЕ Нума РУМЕСТАН. 833 је он увек додавао: „у најужем кругу“, људи су павили да не забораве овај ласкави позив.

Стидећи се што је овако ухваћен на делу пред сво: јом женом, он свали све на њу, као увек у сличној прилици:

— Томе је крива и твоја сестра, са њеним добо: шарем... Мени ништа није требала ова узбуна... Ја сам мислио да приредимо први концерт много доцније,.. али та девојчица није могла да се стрпи... „Не, не... одмах, одмах...“ А и ти си наваљивала заједно с њом... Нека ме ђаво носи ако вам тај добошар није завртео мозак!

— О не, мени одиста није, одговори весело Розалија... Напротив, ја се чак бојим да Парижани неће моћи разумети ову необичну музику... Требало би нам уз њу приказати Провансино небо, њену ношњу, фарандолу... али пре свега — глас јој се уозбиљи — пре свега, мора се одржати дано обећање.

— Обећање.. обећање... понављао је Нума. Још мало па човек неће смети отворити уста.

И обраћајући се своме секретару, који се смешио:

— Бога ми, драги мој, нису сви јужњаци хладнеи одмерене ћуталице као ви... Ви сте лажни јужњак, ренегат, Французлија, како се то код нас каже... ИМ то ми је јужњак!... Човек који никад ништа није слагао... и који не воли теј од врбене! додаде он са комичном срџбом.

— Нисам баш толики Французлија као што изгледа, господине министре, одговори Межан врло мирно. Кад сам дошао у Париз, пре двадесет година, ја сам у великој мери имао све особине свога краја... смело држање, нагласак, покрете... Био сам брбљив, досетљив и лажљив као...

— Као Бомпар... допуни Руместан, који није волео да се неко подсмева његовом присном пријатељу, али се он сам није устезао да то чини.

— Јесте, бога ми, готово као Бомпар.. Нешто ме је гонило да никад не кажем ниједну реч истиниту...