Srpski književni glasnik

834 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Једног јутра, обузе ме стид, и ја се одлучих да се по. правим... Са спољашњим претераностима још је било лако изићи на крај: пригушујући глас и притежући лактове уз тело. Али са оним што унутра кључа и хоће да прекипи !... Ја онда донесох једну херојску одлуку. Кад год бих се ухватио у лажи, ја сам осуђивао самог себе да више ни речи не проговорим целог тог дана... Ето како сам једва успео да обуздам своју природу... Па ипак, испод мога хладног изгледа још увек тиња стари нагон... Дешава ми се понекад да застанем усред реченице; не зато што не бих имао згодну реч, на против! уздржавам се зато што осећам да ћу рећи неистину.

— Страшни Југ! Не може му човек умаћи... примети доброћудно Нума, пуштајући навише дим од ци: гаре, са филозофском резигнацијом.. Код мене се он нарочито показује у мојој манитој навици да све обећавам, у страсти да хватам људе и да их усрећавам и против њихове воље.

Дежурни служитељ прекиде га, добацујући му с прага поверљивим гласом:

— Ту је Г. Беши..

Министар одговори зловољно :

— Ја сад доручкујем... оставите ме на миру!

Служитељ се извини: Г. Беши каже да га је Њетово Превасходство позвало... Руместан се умири:

— Добро, добро, ево ме... Нека причека у моме кабинету.

— А, тамо не може, рече Межан... Ваш је кабинет заузет... Просветни Савет, знате добро... Ви сте сами одредили час састанка.

— Онда, код Г. де Лапара

— Тамо сам увео Тилског владику, примети бојажљиво служитељ; Г. министар ми је наредио...

Свуда је чекало пуно света: посетиоци с разним молбама, које је Руместан поверљиво обавестио да дођу

у ово доба, да би сигурно били примљени, и то већином