Srpski književni glasnik

У“ АСе

Нума РУМЕСТАН. 835

значајне личности које се не могу пустити да чекају као обични чекаоци.

— Послужи се мојим малим салоном... Ја ћу да изиђем... рече Розалија дижући се.

И док су служитељ и секретар распоређивали посетиоце, молећи их да мало очекну, министар је брзо испијао теј од врбене, који му је прљио језик, и очајно

„понављао: „Не могу да одахнем... Ја сам преплављен...

преплављен...“

— Шта то он још хоће, тај жалосни Беши> упита Розалија, и нехотице спуштајући глас, у овој препуној кући, где је иза сваких врата био по један туђ човек.

— Шта хоћег... Начелнички положај, ето то ће!... Он чека као ајкула да прогута Дансера, чим овај буде бачен с брода...

Она нагло приђе Нуми:

— Зар Г. Дансер напушта министарство 2

— Ти га познајеш2

— Отац ми је често говорио о њему... То је његов земљак, пријатељ из детињства... Он га цени као честитог и врло умног човека.

Руместан промрмља неколико разлога: „Рђаве склоности... волтеровац...“ Његово уклањање је ушло у програм рефорама. А после, остарео је.

— И ти хоћеш да га замениш Бешием 2

— О, ја знам да он, сиромах, не уме да се допадне женама...

Она се презриво осмехну:

— Ја о његовим неваспитаним испадима водим онолико исто рачуна колико о његовом уважењу... Али оно што не могу да му опростим, то су његова лицемерна пренемагања, његова добро срачуната побожност... Ја поштујем сваку веру.. Али зко има нечега гадног у свету, што треба презирати, Нума, то је лаж, лицемерство.

Глас јој је, и нехотице, постајао све јачи, топлији, речитији; и њено хладно лице, озарено честитошћу, обли-

вала је румен племените срџбе. 53"