Srpski književni glasnik

836 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

— Пест! пст! опомињао је Руместан, показујући врата. И он признаје, нема сумње, да тај поступак није правичан. Стари Дансер има великих заслуга. Али, шта да ради» Дао је реч. !

— Узми је натраг, рече Розалија... молим те, Нума, учини то мени за љубав.

То је била нежна заповест, праћена притиском ручице која му је лежала на рамену. Био је дирнут. Одавно је његова жена изгледала равнодушна према његовом новом животу, гледајући му ћутке кроз прсте, кад би јој он поверавао своје планове, који су се непрестано мењали. Зато му ова молба поласка.

— Вама се не може ништа одбити, драга моја.

И пољубац који он притисну на врхове њених прстију попе се, прожимајући је као језа, до узаног чипканог рукава. Њене су руке биле тако лепе... Али њему је тешко падало што мора некоме рећи у очи нешто непријатно, и он се с муком диже од стола.

—- Ја остајем овде... Слушам... рече она, претећи му умиљато прстом.

Он уђе у побочни мали салон, остављајући отшкринута врата да не би изгубио храброст, и да би га она могла чути. О! Прве су речи биле јасне, одлучне.

— Јако ми је жао, драги мој Беши... Оно што сам хтео да вам учиним, немогуће је.

Од научникових одговора, чуо се само његов плачеван глас, испрекидан дактањем његове тапирске њушке. Али, на велико Розалијино изненађење, Руместан не попусти, бранећи упорно Денсера са убеђењем које се не би очекивало од човека коме с“ разлози били дати пре неколико тренутка... Њему је, свакако, тешко што мора да трже своју дату реч; али зар то није боље него учинити неправду!... То је била мисао његове жене, улепшана, исказана звучним фразама, са великим театралним покретима, од чијег су се замаха тресле завесе на вратима.

— У осталом, додаде он, мењајући нагло глас, накнадићу ја то вама на другој страни ..