Srpski književni glasnik

842

Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Склоњене од беде сред мртвога дола,

Склоњене од чаме, од влаге, и кише,

Ја видим како тежак немир поче

Да нагриза, ту где влада смрти стега, Где хумке смисо живота сведоче.

С напором се дижу поцрнеле плоче!

То је буна мртвих, то је уздах свега Што је некад могло да води, да блиста; То је протест оног што једино вреди, То је стара буна вечита и иста.

Не знах да још живе ти мртваци бледи.

И не живе више од једног тренутка !

Јер кад прођох гробље корацима скромним

Приметих из сваког његовога кутка

Победу земље над моштима ломним

Својих дивних нада, својих жеља блиских, И нестанак звезда са видика ниских.

Сима ПАНДУРОВИЋ.

“о =