Srpski književni glasnik

А ПИ Аида

и

САГА св по Мићо У“ па

ИВО ЋИПИКО. :

Иво Ћипико је постао приповедач скоро случајно. Како сам прича, он је једнога дана читао приповетке Лазе К. Лазаревића и, када је свршио његову малу збирку, сам је себи рекао: Па, то није тако тешко! Одмах после тога, он написа једну приповетку и посла је Тресићу за Нови Вијек у Спљету. Мало доцније, та је приповетка била штампана. То је била приповетка /7огибе као од шале, приповетка која је одмах указивала на приповедача лепога талента. Ћипико је наставио: приповетка се за приповетком низала, и већ их је три збирке; дошли су и романи; дошле су и драме. Књижевно дело Ива Ћипика је данас обимно, зрело, и солидно. О њему се већ може дефинитивно да говори; о њему се треба да говори. Јер, у приповедачкој генерацији којој он при: пада, он заузима, по извесним особинама свога талента, једно од најлепших места.

Књижевно дело Ива Ћипика дешава се на двема сценама. Једна је: Јадранско Море са својим острвима и својим пеисажима; друга је: Далмација са својим Приморјем и Загорјем. Главне су личности: Приморци и Загорци, сељаци, острвљани и варошани које он спроводи кроз црте и слике, приповетке, романе, и драме. Но, најглавнија је личност сам Иво Ћипико са својим

1 Ртитпотзгке ПиХе. Рпрохе5!. Хастеђ, 1899. — Са Јадранскит Обала. (Мала Библиотека, 10). — Са Острва (Српска Књижевна Задруга, 83). — За Крутом (Књиге Матице Српске, 10). Пауци. Роман (Српска Књижевна Задруга, 121).